Proslava godisnjice Kraljevskog Reda Vitezova

Godinu dana nakon osnivanja, nakon perioda kada je bio na vrhuncu, nakon raznih problema koje je prosao, KRV je usao u relativno miran period, cak suvise miran...
Smatrajuci da je KRV itekako zasluzio da obelezi godinu dana postojanja i u nadi da ce proslava malo razdmati clanove i podsetiti ih sta KRV u stvari znaci, Sanja i nekolicina clanova organizovali su glamurozan pir.
"Odaje za posetioce bile su puste u poslednjih nekoliko meseci, bilo bi krajnje vreme da ih napunimo..." uzviknula je Vojvodi i zaduzila ga za organizaciju celog dogadjaja.

Posto je dosao i taj dan, nestpljiva da vidi Vojvodinih ruku delo, spremila se sto je brze mogla. Ovoga puta, haljina koja je prosto mamila poglede, za razliku od prethodne koja je u sebi nosila dozu elegancije i otmenosti...ova je bila pomalo bezobrazna.
U iscekivanju njoj dragih ljudi, zaputila se ka balskoj dvorani. Ovoga puta, za promenu, nije kasnila. Tamo su je docekali Vojvoda i Tonchi, veselo caskajuci.

Posle godinu dan manje vise uspesnog rada docekali smo da obelezimo godisnjicu. Ocistili smo staru dvoranu i zasijala je starim sjajem.



Posle napornog rada, otisao sam kuci obukao najsvecanije monasko ruho i zaputio se ka dvorani. Stao sam na ulaz a u rukama drzao pogacu i so da dam zvanicama.
Sanja se pribilizavala. Kad je stigla dadoh joj da se posuzi.

Tonchi je video da je u dvoranu usla Sanja i prisao je da je pozdravi.
Dok je prilazio bacio je pogled na slike clanova Kraljevskog reda vitezova koji vise nisu medju zivima.
Lepo izgledas, hajde sad kod nas da zajedno docekamo goste, rekao joj je sa osmehom.

Prihvatila je so i pogacu od Vojvode sa smeskom i naklonom.
Na kompliment upucen od Tonchija odgovori "Hvala Ton, hajde da ih sacekamo, jedva cekam da vidim neke ljude", zavrsivsi recenicu odleprsala je kao devojcica za Tonchijem.

Ljudislav je rano ujutru ustao i cuo da mu je bratanac stigao sa svojom strinom tacnije Ljudislavovom zenom u Jagodnu tom prilikom su se njih dvojica brze bolje zaleteli u gradsku kafanu gde ih je docekao otac Tonchi.
Posle dobrih 3 sata ispijanja nije mu bio dobro i resio je da ode kuci da se umije mozda cak i okupa i dodje sebi, ubrzo je u mislima nastavio put ka kuci dok su ga telo i noge izdale. Ljudislav je zaspao na trotoaru.

Pogacu i so predadoh sluzi koji je tuda prolazio, i naredih mu da sve koji dodji na proslavu posluzi. Uputih se ka Sanji i Tonchiju noseci balon najbolje prepecenice koju sam ove godine ispekao.
Posluzite se.

Tonchi je prihvatio rakiju pa se zatim izvinio prisutnima sto mora da ih ostavi na deset minuta.
Zabrinut sam za Ljudislava, zajedno smo krenuli prema dvorani ali je on morao da zastane na trenutak. Dosta je popio pa je bolje da vidim sta je sa njim.
Izasao je iz dvorane i uputio se prema krcmi. Posle deset minuta je video Ljudislava pored nekog jarka sa polu spustenim pantalonama. Ccc, upropastice sebi zivot ovaj covek, pomisli u sebi Tonchi.
Podigao je Ljudislava i sa zlokobnim smeskom je pogledao onaj jarak, spustio ga je na zemlju bas blizu jarka i poceo da ga gura nogom ali se na kraju ipak predomislio.
Lupio mu je dva samara i Ljudislav je dosao sebi.

Ljudislav se trgao od šamaranja i povika Tonchiju:
"Šta me šaraš, budalo!"
Našta se Tonchi osmehnu i objasniše mu da kasni na proslavu spavajući kraj jarka u polu spuštenim pantalonama. Na šta Ljudislav odlučno odgovori:
"Pa normalno kad sam išao nuždu obaviti pa sam se okliznuo"

Najzad je stigao na proslavu u svakodnevnoj odeći sa blatnjavim čizmama uze prepečenicu i pogaču od Vojvode i reče mu:
"Slobodan si"
Na šta ga Vojvoda vrlo ljutito pogleda.
"Ajde, šta se mrštiš. Ako bi radije ostao, ti stoj tu..."
Pogledavši prisutne, Ljudislav se osmehnu i povika:
"Al smo se doterali..."

Kad udje Ljudislav sav razdrljit i uze rakiju, ja mu pruzih i crno vino. Dobacih mu: Evo ti kljucevi od odaja i idi se upristoji malo.

Ne volim da pisem Rp-ove,al nek nam je svima srecna godisnjica i da postojimo jos 100 godina,da bude i piva i vina,zena i muskaraca,ratova i mira i da se veselimo po kafanama jos dugo dugo.

Jeste da sam malo zakasnio ali nisam ocekivao da cuvideti nadvojvotkinju kako juri sa baloncetom zamucenog pogleda tamo amo. Usavsi unutra odmah se pridruzih veselom drustvu i cestitah im godisnjicu pa onda odmah na domacu i veselo veselo veselo

Videvsi uvazenog gosta kako ulazi u Svecanu Dvoranu, pojurih ka vratima da pozdravim gosta.
Brate, dobro nam dosao. Sedi, uzmi pice i uzivaj.

Doksas je malo kasnio ali je ipak stigao da dodje na vreme.Udje u dvoranu pozdravi se sa svima,i sede za sto cekajuci neko pice,a u isto vreme je pogledom prelazio preko dvorane gledajuci kako svi uzivaju u proslavi.

I tako kada se Darrexus najzad nakanio da poseje žito na Sakuljinim poljima, otišao je kući, očistio čizme, obukao svoje nove fensi pantalone i uputio se ka KRV kampu, gde ga pred šator za posetioce dočeka Vojvodin sluga sa 'lebom i soli: "'Ajde vojsko, debelo kasniš."
Darrexus: "Pa zvezde uvek dolaze poslednje. "
Sluga: "More nemoj da ti dođem pa da stvarno brojiš zvezde. Jedem meso svaki božiji dan! Ulazi bre, gazda 'oće da se sva prepečenica popije, ili će me kazniti pa ću da jedem 'leb i so dok ne crknem.. a onda ima da te ščepim..."

Bez trenutka gubljenja, Darrexus upada u šator koji iznutra izgleda pedeset puta veći no spolja, ukrašem svakakvim zlatnim perverzijama i glomaznim lusterom za koji već pravi strategiju izbegavanja. (imam problem sa lusterima, stalno udaram u njih..)

Smesta primećuje Sanju u haljini koja je prosto mamila poglede kako trči sa balončetom rakije u rukama. Pohita Darrexus k'o strela iz luka lansirana i... i dozivljava blizak susret s'lusterom.
Leži na zemlji nepomičan, ne zna šta ga je snašlo....

Dok je trcala prema cilju, iako nije bila bas sigurna sta joj je cilj, cula je neku tresku iza ledja. U trku se osvrnula i videla luster kako se opasno ljulja i Darrexusa ispod njega kako lezi nepomican.
Pogledala je u balonce pa u Darrexusa, pa opet u balonce pa u luster..."Sta sada da radim...zivote zasto si ovako surov". Naglo se zaustavila, balonce joj ispadne u tom momentu i miris rakije se rasiri prostorijom. Sanja se zaledi i preblede gledajuci u rakiju kako slobodno istice. U poslednjem momentu se sabere, dograbi pehar sa stola i uspe da spase nesto rakije.
Opet trceci usmeri se ka Darexu i polije ga onom preostalom rakijom. Ovaj sirom otvori oci i izbezumljeno je pogleda. Ona se nasmeje i povuce za ruku da ustane.

Podiže Sanja Darrexusa na noge lagane, i isti, u potpunom blaženstvu zbog rakije koja mu je curila niz obraze izusti: ''Ko kaže da serdarke nisu džentlmeni ''. Kada je Sanja upitno podigla obrvu, Darrexus se u trenutku kao-otreznio i stao mirno: ''Izvol'te gos. serdarko, redov Darrexus, javljam se po vašem naredjenju!''

Sanja uzvikne: "Voljno, Darex" i tresne ga iz sve snage po ledjima siroko se osmehujuci na sta ovaj izbulji oci i zagrcne se. "Lepo sto si najzad stigao, pa da nazdravimo u to ime", podize onaj prazan pehar i namrsti se. "Hmmm, Vojvoda!!! Gde su ti baloncici?"

Smejuci se situaciji koja se desila Sanji i Darrexusu, poslah slugu po dva baloncica s prepecenicom. Kad sluga stize, uzeh balon i uputih se ka Sanji.
Serdarko, evo ti jos jedan baloncic, al ovaj put da pazis. Sta ce gosti popiti ako ti razbijes sve balone s rakijom.

sunce je odavno zaslo i proslava se uveliko odrzava, ali ja kasnim li kasnim, na putu do dvorane razmisljam

Jaooo Boze da li sam zakasnio

. Stigavsi do dvorane videh da je prepuna, videh osmehe na lica i videh case u vazduh kako nazdravljaju godisnjici nasega reda. Pridruzih im se i ja, pritom uzeh casu rakije podigoh u vazduh i izgovorih zdravicu

Podizem ovu casu, nazdravljam za godisnjicu nasu, nazdravljam svima mojim prijateljima.Neka nam je srecna godisnjica, da smo zivi i zdravi i da mi i nas red postojimo jos mnogo godina.ZIVELI braco i sestre

Darrexus se odazva zdravici i počeo da besedi tako dubokoumno da niko nije razumeo šta je tako lepo hteo da kaže, uglavnom svi podigoše čaše u znak zdravice.

(Ozbiljno, nemam pojma šta da kažem Živeli svima i srećna godišnjica, bili krvavi do kolena u svakoj borbi )

Ostavivsi balonce Darexu da ga cuva, Sanja proseta dvoranom pozdravljajuci se sa ljudima. Posebno joj zapadne za oko jedan od pocasnih gostiju. Ona se uputi ka njemu. "Milenko, drago mi je sto vas vidim i sto ste nasli vremena da nas posetite. Osecajte se kao kod kuce...Ziveli!"
Osvrcuci se da vidi da li je nekoga zaboravila, glavom joj prodje misao "ma nesto nedostaje...", setivsi se, promrlja "zar opet..." ko strela se ustremi ka Vojvodi namrstenog lica "Vojvoda! Gde je muzika?!"

Kad sam video namrstenu Sanju kako ide prema meni, znao sam u cemu je rec. Opet nam je muzika kasnila. Dzaba sto sam dao 3000 dukata kapare. Poslao sam mog licnog slugu Kirila da ih dovede kako zna i ume. Posle 15ak minuta Kiril se vraca, a za njim pompezno ulaze trubaduri s igracicama. Konacno moze da pocne prava proslava. Okrecem se Sanji i govorim joj:

Serdarko, vidis da sam rekao da ce doci.

Doksas podize casu i nazdravi sa svima posle pocasnog govora.Otpi par gutljaj iz case,te na prve taktove muzike koja je tek pristigla,poce igrati sa ostalim clanovima reda.Doduse,non stop je okretao glavu da vidi kakve su igracice koje je Vojvoda doveo.