Proslava Kraljevskog Reda Vitezova

Honored by the visit of such a high rappresentative of KOP, a duke Ixandar welcomed our guest from England with honor, and offerd him best vine form his cellars.
Let this be a begin of a beautiful friendship! Welocme!

Keva nastavi svirati sa osmehom na licu gledajuci u pravcu svog prijatelja Karambe i devojke sa kojom plese misleci u sebi "Mozda je to zena koja ce ga iz kandzi kocke i pica izbaviti" a opet se oseti usamljeno znajuci da mozda nece imati sa kim vise noci po krcmama i bircuzima provoditi...te sa klavira uze casu sljivovice pa iskapi i povika "Konobar,donesi jednu flasu sljivovice ovde da se ne setas svaki cas!!!"

Poruka je stigla rano izjutra. Ban Hrvatski, Jon_snow, obedovao je u odajama sa svojom kućnom stražom. Kada glasnik stiže, ban ustade i ostatak garde ustade sa njim. Svi su na sebi imali nove ogrtače od teške sive vune sa belim satenskim obrubom. Vučja glava od kovanog srebra držala je vunene pregibe svakog ogrtača i označavala ljude koji su ih nosili kao pripadnike banove Domaće garde. "Sedite" reče Jon kada mu glasnik uruči pismo. Ban je uvek imao jednu stolicu viška za svojim stolom, i svakog dana bi drugi čovek bio pozvan da mu se pridruži. Otac mu je govorio kako lord mora da jede sa svojim ljudima, ako hoće da ih zadrži.

Pergament beše umotan u svilenu traku, sa pečatom, do sada Jonu ne viđenom. Dvoglavi orao, sa krunom iznad.
"Da vidimo kakve nam vesti donosiš ovoga jutra" reče Jon gledajući glasnika vučjim pogledom. Slomi pečat pa odmota pismo.


Osmeh se razvi kao barjak na Jonovom licu. "Lepe vesti, gospodaru?" upita ga glasnik. Ban mu klimne glavom te ga potapša po ramenu.
"Draga gospodo," reče Jon dubokim glasom, posmatrajući veselo svoje gardiste, "posvršavajte rabotu koju imate, jer za sat vremena želim da vas vidim u dvorištu spremne za poduži put."

Gardisti ga sa čuđenjem gledaše, ali niko se ne usudi da glasa pusti. Tako i beše. Ne prođe ni celi sat, gardisti u svom sjaju behu postrojeni na prelepim Holsteinerima. Poklon, francuskog kralja LongJohnSilvera. Holsteiner ima jako, prilično masivno, ali elegantno telo. Oči u Holsteinera su krupne, izražajne i živahnog pogleda. Širokih nozdrva i pokretljivih ušiju.

Jon izjaha na srebrnoj prelepoj ždrebici, plavičasti perčun vijorio se na crnoj šubari. Plavo-srebrna svečana tunika, bila je ukrašena pozlaćenim vezom. Dvorani primetiše ovo okupljanje, pa sa velikim zanimanjem izađoše da vide o čemu je reč. Sve oči behu uprte u Jona, koji je ponosito uzdignute glave jahao.

"Moraćemo jahati neumoljivo, ukoliko želimo da do večeras stignemo u Srbiju." reče im ban, smešeći se pa krenu u galop kroz kapiju dvorca. Gardisti u trenutku zbunjeni, pokrenuše se posle par trenutaka.

Čvrsti i izdržljivi Holsteineri, hitali su nepristupačnim hrvatskim brdima. Sunce je već polako bilo na izmaku kada pređoše u Srbiju.

Greben je bio strm i kamenit, ali jahali su neustrašivo. Radost i opasnost jahanja, ispreplitana, behu pesma u njihovim srcima.U podnožju grebena, trava se dizala visoka i meka. Usporiše do kasa i izjahaše na ravnicu, izgubivši se u svoj toj lepoti krajolika. Zelenilo ih je progutalo. Vazduh beše bogat mirisima zemlje i trave, pomešan s mirisom konja, znoja i slobode.



Gardisti behu zadivljeni lepotom prirode. Jon im je sa osmehom i velikim zadovoljstvom objašnjavao gde se koja planina nalazi i u kojem pravcu je Smederevo. Pre samo par meseci, Jon je bio hrvatski izaslanik te je dobro poznavao predeo.

Zvuk zvona propratio je ulazak hrvatskog bana i njegovih gardista u Smederevo. Ali ono označavaše da je ponoć prošla. Straža na smederevskim zidinama zaustavi povorku, kopljima uperenim ka njima. Konji uznemireno zanjištaše, te se Jonova ždrebica prope umalo ga ne zbacivši.

"Prokleti bili neuki seljani" prokle tiho Jon, "šta ovo treba da znači?" streljao ih je pogledom.

Priprosti vojnik se pak nije dao zastrašiti, već ostade pri svome. Uperenim kopljem ka njima. "Ko ste vi i šta tražite ovde? Nemo' da zovem vitezove da vas sve na kolac nataknu."

Jonovi gardisti ljutito uzvratiše pogrdnim povicima, a Jon ga vučjim pogledom probode. Od tog pogleda bi se krv u žilama zaledila.

"Ja sam ban Hrvatski, Jon Snow" reče mu Jon zvanično, "pozvan sam na proslavu vašeg kraljevskog reda. Zahtevam da nas pustite, kako bi se uputili ka njihovom imanju."

Stražar ga odmeri od glave do pete, pa pritupo mu dobaci: "Meni ne izgledaš kao neko plemenita roda."

Kapetan Jonove garde isuka mač, te krenu besno ka stražaru. Ali utom iz pravca dvorca dotrča jedan uglađeni momak, mašući rukama i izvinjavajući se. "Bane," pokloni se on, "izvinjavam se na ovom malom nesporazumu, možete proći bez ikakvog problema. Nije nam bila namera da vas uvredimo." Na to mu Jon smireno klimnu glavom, pa se napokon sa mladim momkom uputiše ka dvorima kraljevskog reda.

Na ulazu u njihove prostorije nas pak prepoznaše, te najljubaznije uz dužne počasti pustiše unutra.

Fanfare se oglasiše, a već vidno pripite okupljene zvanice se okrenuše ka vratima. Jon uđe ponosito, teškim korakom, u dvoranu diveći se njenoj lepoti. Gardisti pak ostadoše napolju, dok je jedino kapetanu bilo dozvoljeno da uđe, ali tek nakon što se ban zvanično pozdravi sa domaćinom.

Priđoše mu Ixandar i Sanjathe, prelepo doterani, samo za ovu zgodu.

"Čast mi je da prisustvujem ovom veličanstvenom balu. Naše prijateljstvo nikad nije bilo jače, te se nadam da će tako i ostati. Čestitam vam na uspešnom početku rada ovog vrlog viteškog reda." pa se ljubazno pokloni.

Before he could reach the bar he ran right into the Duke,
Dobro vece postovani knez… Helius bowed humbly in respect hoping he had said that correctly... I can’t describe to you how pleased I am to be here, I am honoured to be present amongst such a splendid gathering of fine knights…
He reached for the vino offered and swirled it in his hand observing the colour…Before taking the deliciously scented wine to his mouth He raised his glass
Ziveli milord….long life to Serbia!

Setajuci se kroz dvoranu i trudeci se da nikoga ne zapostavi, sada vec vrlo nervozna jer nema par ljudi iz vrha, pogled joj uhvati kneza kako prica sa nekim. Bio joj je okrenut ledjima pa nije mogla najbolje da vidi, ali joj se figura cinila poznata...da li je moguce..."ma...ovo vino, pocinju da mi se prividjaju stvari". Prisla je malo blize i figura se u tom momentu okrene prema njoj. Oci su im se susrele. Izbezumila se, to je stvarno bio on! Sirok osmeh joj obasja lice, ona potrci prema njemu i zagrli ga oborivsi ga umalo na pod. "Helius! Ne mogu da ti opisem kako mi je drago sto te vidim ovde. Nikada ti necu zaboravili koliko si presao da bi dosao, retko ko bi to uradio za nekoga....Zato sam te uvek postovala, sto si uvek bio dovoljno blesav da uradis nesto smelo" nasmejala se i ustinula ga za obraz. "O, vidim da si upoznao naseg kneza, drago mi je zbog toga, Ixandar je jedan od najboljih ljudi koje imamo. Dodji, da te upoznam sa ostalima. Ixandre, molim Vas izvinite nas"

Primetivsi da je stigao i hrvatski Ban, odluci da ih upozna "Jon, dobrodosao, drago mi je sto Vas opet vidim u Smederevu, a jos draze sto Vas vidim ovde, u KRV. U pravu ste kad kazete da nase prijateljstvo nikad nije bilo jace, nadam se da ce tako i ostati" rece uz smesak "hvala vam na cestitkama. Pre nego sto pocnemo veceru, zelela bih da Vas upoznam sa mojim dobrim prijateljem iz Engleske,Heliusom. On je clan elitne vojske Knight of Phoenix i Nacionalne engleske vojske-NEA"

She mingled through the crowd, trying not to neglect anyone, now already nervous couse some people from top of KRV was missing, her eyes cathced the duke talking to someone. She couldn't see very well, couse he had his back turned to her, but that figure was familiar...could it be..."eeh, this darn wine, I started imagining things". She came closer, in that moment that figure turned his face to her. Their eyes met. She was stunned, that was really him! A wide smile spread on her face, she ran toward him and almost knocked him down with a hug. "Helius! I cant descibe how glad I am to see you here. I will never forgot how many miles you had to cross to come here, not many people would do that for someone...that's why I always resprected you, because you were always silly enough to dare doing something like this" she giggled and pinched his cheek. "O, I see you met our duke, Im glad you did, Ixandar is one of the best people we have."Come let me introduce you to others. Ixandar, please excuse us"

She noticed that Ban of Croatia was here as well, she decided to introduce them "Jon, welcome, Im pleased to see you here in Smederevo again, and even more pleased to see you here. You are right when you say that our friendship has never been stronger, I hope things will remain the same" she said with a smile "thank you for congrats. Before we start a dinner, I would like to introduce you to a very good friend of mine, Helius. He is from England, a member of elite knight order, the Knights of Phoenix and National English Army-NEA"

U drustvu svoje verne ljube Katarine ,Sasa se zaputi ka imanju Kraljevskog Reda.
Na samom ulazu U svecanu dvoranu Sasa nalete na nosiljku okruzenu sa par crnaca. Ne, nije mogao da odoli a da se malo ne poigra sa njom iako je znao da je to ponos novopecenog kneza. Znajuci za nestasicu drva koja vlada Smederevom naredi svojoj pratnji da uklone pozlatu sa nje a drvenu konstrukciju odnesu pekarima, posluzice kao odlicno gorivo . Naredi svojim kovacima da preko noci iskuju novu nosiljku od lakih materijala
ukrasenu ne rubinima vec zlatnim slovima Kraljevskog reda a besposlene crnce zameni rasnim plavusama. Brinulo ga je samo jedno, Sta ce reci Lady Missclaire na plavuse.
Skromno kao I uvek, bez imalo pompe, Sasa udje u prepunu salu . Skoro istog trena se uputi ka Sanji zeleci da joj skrene paznju na svoj dolazak.

Kupujući na pijaci namirnice za ručak, Rodinik slučajno čuje razgovor dvoje starijih seljana kako govore o nekakvoj proslavi nekakvog viteskog reda. Nastavi dalje hodati, kad se odjedanput sjeti da je to proslava od K.R.V.-a, tu baca namirnice i sjeda na konja i hvata u galop prema proslavi.

Nikonla vec postaje pomalo nervozna, gleda levo desno po dvorani i vidi da tu jos fali ljudi, da nisu svi stigli. Da, i setih se da nije stigao njen prijatelj Rodinik, zamisli se i poce brinuti da li je sve u redu sa njim, da nije slucajno zaboravio.... Zabrinuta ustade sa stolice i poce setati po dvorani, stade kraj prozora da baci pogled i ugleda bas njega kako stize na konju, uh laknu Nikonli i resih da krene ka vratima da ga saceka.

Tokom plesa Karamba primeti da njegova partnerka, ima problem sa haljinom. "Nista ne brinite draga Lilla, samo se opustite i sledi igru." Plesom krenu ka vratima balkona, i dok su svi ostali bili zaokupljenim novo pridoslim gostima, Lilla i Karamba se iskradose napolje.
"Hmm, mislim da vam nisam pricao da zavrsavam zanat krojaca, danas sam bio na svom poslednjem casu. Sutra treba da se javim prvom sekretaru. Mislim da ovo nece biti problem."
Iz dzepica kosulje izvadi parce konca i iglu, i prisi dva dugmeta koja su popustila na Lillinoj haljini.
"Trebao nam je samo minut, mislim da smo resili problem.", sa osmehom rece Karamba.

Silazeći sa konja Rodinik ugleda prekrasnu Nikonlu kako stoji na vratima u svojoj najljepšoj haljini i pozdravlja ga

- "Pa gde si bre barabo jedna, opet kasnis"
- "Ali ... ovaj ... danas si prelijepa"
- "Hvala na komplimentu, a sad drži piće i idemo unutra i pozdravi se s gostima.."

ulazeci u dvoranu, okupa ga snažan miris hrane koja dopire sa stola punog svega i svacega, tada dolazi do saznanja da toga dana nije ništa pojeo.

- "Idem ih sve pozdraviti, malo poriječkat te baciti nesto u čvalje" - misleći u sebi

- "Pomoz Bog junaci ..." - prodere se tolko glasno da ga svi čuju

Videvsi da je Sanja zaokupljena uvazenim gostom iz K.O.P-a Sasa odluci da se prvo pozdravi sa Hrvatskim banom koga je smatrao za dobrog prijatelja.

Dobro mi dosao prijatelju! Iz usta mu izlete bujica pitanja koje iskreno receno nije bio ni svestan. Jesu li te ovi moji lepo docekali? Nadam se da nemas zamerki? Krajickom oka spazi Vojvodu kako petlja nesto sa pogacom te mu onako vojnicki dobaci, Vojo, jel se neko pobrinuo za Jonovu pratnju? Da se posluze momci hranom i onom tvojom rakijom, onom sto je cuvas vec 20 godina! Nemoj da mi stedite na gostima. Okrete se prema Jonu i namignu.

Shvativsi da veceras nece uzivati u Sasinom drustvu, Katarina se uputi prema svojim starim prijateljima koji su vec do pola pijani grlili rastimovani klavir. Usput pokupi casu vina od peharnika koji se umalo ne slomi utrkujuci se sa drugim peharnicima nebili je prvi usluzio.Bacivsi brz pogled ka gostima kroz svoje duge trepavice, ona se blago nakloni i krete u pravcu gde se svirao rock and roll.

Dok ga je Sanja upoznavala sa specijalnim gostom, koji se potrudio da iz Engleske proputuje, Jon je krajičkom oka posmatrao okupljene zvanice. Lepo odevena gospoda i još lepše dame. Beše mu milo oko srca kada vide kako se vrli vitezovi udvaraju lepim momama. Pa, zaslužile su ovu vrsnu gospodu, pomisli on.

Gost beše član elitne vojske Vitezova Feniksa i Nacionalne engleske vojske-NEA. Veoma impresivno, pomisli u sebi."It is my pleasure to meet such a knight, worthy of every recognition." reče mu Jon. Iako nije voleo zapadnjake zbog njihovog nadmenog ponašanja, ovaj gospodin kao da beše sušta suprotnost.

Utom se stvoriše Vojvoda i Sasa, dobro mu znana gospoda, još dok je bio ambasador u Smederevu. Behu to ljudi dobri u duši, ali neumoljivi sa mačem. Prema njima je imao svako poštovanje. Dok je Sanja ćeretala sa njenim dragim gostom, Sasa ga dobrodušno osu pitanjima, kezeći se od uveta do uveta. Jon mu uzvrati osmeh, ali prvo prihvati od Vojvode pogaču. Prelomiše je pa umočiše pogaču u sol, pre toga se prekrstivši. Nakon toga Vojvoda sav ozaren otrča natrag u kuhinju, noseći pogaču i sol novim gostima. Sasa se i dalje smešio, te me ljubopitljivo gledao.

"Pa, dragi prijatelju samo što sam stigao. Evo, odmah me baciše u diplomatske odnose. A ja se ponadao da ću makar ovde dobro popiti." reče mu razdragano Jon, pa odalami Sasu po ramenu. Ovome izlete rakija, te napravi mrlju na Helliusovoj odori. Sasa i Jon su se prvo izbečeno zagledali, potom su se kezeći izvinjavali Helliusu.

"De nađi Vojvodu i reci mu da nam donese rakiju. Da nazdravimo za naše zdravlje." na to Sasa klimnu glavom pa odmulja među goste.

Nakon što je ostao "sam" vratio se Sanji i njenom gostu.

"Sanja, draga moja, prelepo mi izgledaš večeras.Moram pohvaliti i ostale dvoranke." reče joj Jon rukom pokazujući ka veselim mladim damama. "Nisam znao da je ovde u kraljevskom viteškom redu ovako vesela atmosfera. Ne znate koliko ste srećni. Ne dozvolite da vam to izmakne."

Sanja se smešila, crveneći od srama, dok je Hellius nešto nezadovoljno mrmljao. "Hoćeš li nas upoznati sa ostalim gostima?"

Iako je gost iz engleske znao neke srpske reci videlo se da ne moze da razume muzicare dok pevaju uz gusle. Tonchi je to primetio i sapnuo nesto jednom muzicaru. Posle nekoliko minuta uz pratnju gusli zapevao je
Wisely speaking Jugovica mother...
Posto je muzicar nastavio pesmu Tonchi je prisao Banu Hrvatske i rekao
Drago mi je sto se upoznajemo, Sanja je rekla mnogo lepih stvari o vama.

Кад видех да нема ракије (а за ову прилику сам испеко 500 литара) одмах одлетих у кухињу и изгрдих конобаре. Узех повећу буклију и однесох је Џону као знак извињења што је фали на послужавницима. А затим отидох по гусле у канцеларију, јер ми је душа желела да запевам. Кад се вратих послах музичаре да се одморе а ја сједох и запјевах:

Често књиге земљу прехођаху,
ни ко знаде куда, ни откуд су.
Књиге иду од Призрена града,
од српскога силна цар-Стевана,
на Пожегу бану Милутину;
'вако царе бану говораше:
„Слуго моја, бане Милутине,
\ опреми се у бијелу двору,
поведи ми тридесет делија
од твојега равна Драгачева, .........

Keva zanesen sviranjem i opijen sljivovicom i ne primeti da se Karamba nije vratio i da se pijano drustvo oko njega razislo i pridruzilo guslarima i trubadurima...na trenutak se trze iz zanesenosti i pogleda oko sebe i pomisli "Ostao sam sam" ali nastavi da svira ali tiho samo za svoju dusu.
Svirajuci tako baci pogled ispred sebe i u ugleda prelepu damu koja je hodala prema uglu u kome je on svirao noseci u ruci pehar vina.Koracala je dostojanstveno,crna kosa joj se talasala kao valovi Smederevskog jezera pri svetlosti punog meseca a krupne plave oci sijale kao dve zvezde na nebu u tamnoj noci.
Kevi pocese kolena klecati...te iskapi jos jednu sljivovicu da dodje k'sebi dok je dama nastavila prilaziti k'njemu...

Zapricavsi se sa Jonom i Heliusom Sanja potpuno zaboravi da treba da proglasi unapredjenja. Podseti je momenat kad ugleda Sasu i Kacu da stizu. Pozdravi se sa njima i upozna sa gostom iz Engleske. Videvsi kako Sasa i Jon prave belaj, samo prevrne ocima i kaze Heliusu "ohh I forgot to warn you, they do that all the time, its good to have an umbrella when they are around. Now please excuse me, I have to pronounce something. I will be right back, have fun in the mean time" nasmejala se kiselo pri pomisli sa kim ga ostavlja...
Popela se na podijum i zamolila za paznju "Dragi gosti, vreme je da proglasimo pobed...ovaj unapredjenja. Zamolila bih Sasu kao vrhovnog komandanta da se mi se pridruzi i objavi imena dobitnika"

Cuvsi Sanjin poziv Sasa se uozbilji te krenu put bine. (e ovo ko u grandu)

Stade pred Sanju, te prelomise vostane pecate i razmotase papir
Da neduzimo mnogo gospodo, i sam mrzim velike govore dok vino i hrana cekaju
rece Sasa gledajuci u Sanju. (kamera daje krupan kadar dok se u pozadini cuje dobos)

U cin PORUCNIKA unapredjuje se VUKASIN (aplaudira publika)
u cin KAPLARA unapredjuje se IXANDER (aplaudira publika, kamera zumira onu debelu zenu sto je stalno u publici)
u cin ML.VODNIKA unapredjuje se CRVENI_ORAO (aplaudira publika)
u cin ML.VODNIKA unapredjuje se KEVA_JEVROSIMA (aplaudira publika, u pozadini se cuje pesma "kockar")
u cin ML.VODNIKA unapredjuje se BEKICA (aplaudira publika)

Nek je sa srecom! Nosite cinove KRV-a ponosno! Zaradili ste ih.
NEKA SPAS NARODA BUDE NAJVISI ZAKON!!
podize casu vina da nazdravi buducim komandirima ali punjena curka koja ga vec duze vreme vabi i kao da doziva bese mnogo veci izazov nego sto bi se on nadao..........

Hoce li uskoro biti jos proslava naseg reda?